О књизи: 2017 / „Било је то право пусто острво. Управо таквим га је замишљала Иринка. Па, скоро тако. Оно што је недостајало био је конус вулкана окружен густом тропском шумом, шум водопада скривеног негде у овој шуми, срцепарајући крици или мајмуна или паунова. Такав недостатак је био сасвим разумљив. Није се чуо врисак, јер на острву није било ни мајмуна, ни паунова, ни других живих бића, осим дрских палминих ракова. Водопад није правио никакву буку, прво, јер на острву није било планина са којих би могао да падне. Није било камења, брда, чак ни камења. Друго, није било ни река, ни потока, ни малих поточића. Сасвим раван корални гребен закривљен као потковица око лагуне, обрастао са два десетина кокосових палми и пандануса.…»